Leo tekst i više nego mudar zaključak.

Odlican tekst, pohvale autoru. Zivim u Connecticat-u .
Odavno nisam naisao na tekst koji je tako fino i detaljno opisao Ameriku.
Mozda da dodam da je gojaznost uzrokovana i nedostatkom hodanja, jer se i najmanja distanca prelazi automobilom, a i kad bi covjek odlucio da proseta do ducana u omanjem gradicu , odustao bi iz prstog razloga jer nema gdje da hoda. Postoje samo ceste za aute , ali ne i trotoari za pjesake.
U vecim gradovima npr New yorku rijedje je sresti morbidno gojaznu osobu.
Sve u svemu sjajan tekst...

Jedan od najboljih savremenih srpskih tekstova o životu u SAD- znam o čemu govorim, jer sam, davno, kao postdiplomac živeo i studirao tamo 2 godine, a i kasnije sam relativno često posećivao SAD. Nisam ni amerikanofil, ni amerikanofob. Ne verujem da će se tekst dopasti i da će iz njega neku pouku izvući većina čitalaca NSPM-a, jer oni su uglavnom (i s dosta prava zasnovanog na iskustvima) amerikanofobi. Međutim - treba da znaju: i od protivnika se mnogo čega korisnog može i treba naučiti.

Ne bi se složio da Amerikanci ne putuju do penzije,oni bukvalno cele godine žive za godišnji odmor.Rintaju ko nezdravi,i onda za smešne pare idu u Meksiko,Portoriko,Bahami,Jamajka,Dominakansa Republika,Kuba..ali potovanje u Evropu im dođe kao san,avionske karte mogu da se nađu jako jeftino,čak i njihovi studenti masovno odlaze na tzv. spring break.Kad smo kod studiranja deca bogatih roditelja idu na fakultet koji traje 4 godine i to je pravo obrazovanje ali koledž community college (viša škola)traje 2 godine i smehotresno je lako polažeš u pusmenoj formi po principu "multiple choice" i posle možeš da se prebaciš na fakultet i sve to košta moraš da imaš pare ili ako ti daju stipendiju.Najbolja je stvar što možeš da napreduješ u poslu,ako se pokažeš,ako si dobar i vredan i trudiš se poslodavci će to prepoznati i teško da ćeš ostati na istom radnom mestu,unapređenje te čeka,i veća plata,kuća,bolji auto,bolji život.Na kraju, Amerika je zemlja mogućnosti a Srbija je zemlja snova.

Negde sam pročitao podatak to jest ozbiljno istraživanje nekog američkog fakulteta koje je trajalo godinama da za uspeh u života presudnu ulogu igra zemlja u kojoj si rođen čak 60% a 20$ ti zavisi od porodice i okolike a samo 20% od ličnih sposobnosti.Glavna je razlika između Srbije i Zapada je u sledećem: na Zapadu prosečni ljudi žive dobro:kuća,kola,svake godine odmor...dok u Srbiji da bi uspeo moraš da budeš neki informatičar sa prosekomn 9.8 koji nije pobegao u SAD i da primaš platu od 1200 evra od koje možeš super da živiš,ili da se učlaniš u partiju,pošto je Srbija partijska država i da lagano počneš da gradiš karijeru,i posle nekog vremena od opštinskog odbora,dođeš do gradskog,pa do Skupštine,beneficija i plate od 1500 evra,još od države dobiješ benzin.

Takođe, ne treba smetnuti s uma da medicinska sestra (registrovana medicinska sestra) spada u 10 najbolje plaćenih zanimanja u Americi. Tako da to baš i nije prosečna plata, nego jedna od najboljih (bolji su, lekari, zubari, profesori, piloti, psihoterapeuti, inženjeri, programeri... čak i raćunovođe!) i nisu svigde proseci isti (Kvebek u Kanadi je 25$/h A Alberta je 32. A kasirka primi svega oko 1250 $ bruto mesečno! Neto to mu dođe svega 1.150 pri najnižoj ceni stana, garsonjere od 750$

A za autmobile se zna: najlošiji kvalitet je kod Američkih, potom idu Japanci, a onda Nemci kao najbolji a takve su i cene. Uglavnom se voze vozila iz tih zemalja.

U Rembrandtovo vreme nisu postojale olovke (pretpostavljam da autor misli na grafitnu olovku, ali nije postojala ni ona).

Izvanredan članak. Živim u Americi već više od 50 godina, proputovao sam celu zemlju uzduž i popreko, imao sam kontakt sa Amerikancima iz svih društvenih slojeva i mogu sve da potvrdim. Naravno, porediti Ameriku sa Srbijom bilo bi kao porediti jabuke sa pomorandžama. Za poslednjih 200 godina Amerika nije vodila ni jedan rat na svojem tlu. Jugoslavija, a najviše Srbija, imala je pet ratova samo u dvadesetom veku. Osim toga Amerika ima ogromno tržište važno za ekonomski razvoj.Koliko tržište ima danas Srbija? Amerika ima još jednu veliku prednost, ima izvanredan ustav. Amerikanci tvrde da nisu veliki nacionalisti, ali to nije tačno kao što autor reče. U američkom društvu pritisak je ogroman da svi idu pod korak, da svi isto misle. I ta indoktrinacija počinje sa školom. Individualizam je jak u Americi, samo ne kad se radi o nacionalnim pitanjima. Inače Amerikanci su neverovatno površni. Zato su svi kao guske peveli na onom brodu. O religiji i politici ljudi retko govore da ne bi došlo do

da ne bi došlo do konflikta. Voluntarizam je jak u Americi, ali postojao je i u bivšoj Jugi. Ja sam na primer učestvovao na u dve omladinske akcije: Gradio sam prugu Banjaluka-Doboj i bio sam betonirac na fabrici kablova u Jagodini (Svetozarevo). Ovde u Floridi brinuo sam se dve godine o plaži i pikniku na našem jezeru. Pomognem komšijama,a oni me pitaju zašto sam takav (Amerikanci retko pomognu komšijama - individualizam). Kažem im da su takvi (bili) ljudi odakle ja potičem. Amerikanci nisu debeli zbog genetski izmenjene hrane nego od vrste hrane koju jedu. Jedu mnogo prerađene i kalorične hrane. Ja kupujem normalnu hranu ali sam kuvam, čak mesim i hleb od crnog brašna. Vrlo retko idem u restoran izuzev kad putujem. Nisam debeo. Gradovi su čisti jer u njima retko ko živi. Oni su samo za biznis. Njujork je izuzetak. Današnje novine su pisale da onima koji ne otplate školski dug odbijaju od često male penzije. Inače je školovanje u Americi mnogo skupo.Što se tiče pozitivnih knjiga o Srbiji, t

Sve pohvale autoru ovog eseja o Američkom stilu života, naročito na zaključku . Na zalost , bivši posetioci Amerike a sadašnji etablirani intelektualci Srbije manje su obraćali pažnje na vredne i korisne stvari u Americi a više su donosili "ideje " kako da obesmisle tradiciju , obrazovanje , patriotizam vlastitog naroda u interesu tih istih Amerikanaca .Nadam se ( već ima naznaka, jedan od takvih je i autor eseja) da nove generacije Srba koji tamo odlaze i rade vraćajući se u Srbiju i Evropu donose vrednosti koje krase Ameriku a kritički sagledavaju i odbacuju sve ono sto toj istoj Americi nanosi štetu i postiče Antiamerikanizam u svetu.

nastavak - to ovde nije moguće, pre svega zbog antisrpske atmosfere. Takvu knjigu niko ne bi ni objavio, a ako bi, niko je neće ni čitati. Mi smo ovde skupili pare i dali ogas na čitavoj strani u Vašington Postu, pa ništa. Amerikanci su veliki materijalisti, čak do bolesne granice. Kupuju stvari koje im nisu potrebne jer se onda bajagi bolje osećaju. A onda kad opet padnu u depresiju idu ponovo u kupvinu. I tako do beskonačnosti. Kasnije sve to (đubre) prodaju ispred garaže. Oni takođe veruju u misionarski duh Amerike da šire svoj način života svuda u svetu. (U vreme kolonijalizma je bilo: Najpre idu topovi, za njima popovi, a onda lopovi). U Floridi Kažu ima 49 hiljada dece bekućnika koji sa ulice, iz kola ili ispod mostova idu u školu. U Floridi kao i u nekim drugim južnjačkim državama to je moguće jer je toplo. U Njujorku bi se zimi posmrzavali. Naši ljudi su ranije mislili da ovde svako ima svoje drvo i da sa njega bere dolare. Trebalo bi da vide Klintonovo rodno i bedno mesto Houp.

Za poslednjih 200 godina na tlu Amerike nije bilo ratova sa stranim okupatorima. Možda je trebalo da spomenem američki građanski rat 1862-66. Ali rata sa nekom stranom silom nije bilo na američkom tlu. Poslednji je bio 1812. sa Engleskom mahom na Velikim Jezerima. To što bio rat sa Meksikom oko Teksasa (1836) nije bio rat na američkoj teritoriji jer Teksas nije ni pripadao Americi.Ratovi koje je Amerika vodila u to vreme su uglavnom bili osvajački. Zbog prostora nisam išao dalje. Možda sam sada malo bolje objasnio.

Autor nije napisao ,( verovatno zato sto nije ziveo u Americi,vec je obisao turisticki)da tamo postoji velika stopa kriminala,u svakom mestu,da su deca "proterana" sa ulica ,odn zbog velikog kriminala i kojekakvih manijaka i ludaka u americkim gradovima ne mozete videti decu bez pratnje roditelja kako se sama slobodno igraju.
Slazem se sa opaskom autora da su Amerikanci izuzetno uctivi,non stop koriste uctive fraze,na javnom mestu ne moze se cuti da neko podigne ton,dok neko ne poludi i ne pobije pola skole ili pola ulice.A to se desava svako malo.
Americki gradovi su cisti ,jer nema ljudi na ulicama,pesaci su takodje "proterani"jer,zivot u americkim gradovima ne odvija se na ulicama vec u automobilima,zbog cega izgledaju pusto i depresivno.Izuzetak je New York.Ono sto se meni svidja je decentralizacija.Amerikanci ne trpaju sve u jedan centar kao sto mi sve trpamo u Beograd ,ili Novi SAD a druga mesta postaju "mrtvaje"iz kojih se bezi ,vec se trude da rasporede.

Npr politicki centar je u jednom gradu ,a drzavni univerzitet namerno postave u drugom, neretko u malom gradu koji je obicna americka rupa,pa je to nacin da ga ozive.
Inace americka hrana koju trosi prosecan Amerikanac je grozna i nekvalitetna ,zato su debeli ,stanovi ,tj kuce u kojima zivi prosecan Amerikanac su nekvalitetne,nisu od cigala i betona vec nesto slicno kao nase montazne,pa cim dune jaci vetar oduva ih ko kutije sibica.
Obrazovni sistem los,prosecni Amerikanac je neobrazovan,neinformisan ,ali i nezainteresovan za ono sto se desava oko njega i u svetu i "zombiran"kao da ih njihova elita namerno drzi u neznanju da bi lakse manipulisali njima.
Svaki cetvrti Amerikanac nema nikakvu zdravstvenu zastitu itd.

Od nekoga ko je ziveo i u Srbiji i u SAD i u zapadnoj Evropi: U clanku ima i dobrih i losih mesta ali iznad svega dominira autorov (a i mnogih komentatora) kompleks nize vrednosti! Sto se materijalizma tice, od onoga u Srbiji veceg nigde u svetu nisam video.

Kad je bila vest o onom manijaku iz Denvera u državi Kolorada koji je na premijeri novog filma o Betmenu ubio gomilu ljudi na nekim sajtovima Srbi su se sprdali sa tom vešću u fazonu ima Boga sve im se vraća.Ljudu mi sa pravom možemo da mrzimo njihov esablišmentm,ali prosečan Amer teško da zna i gde je Srbija,prvo pomisli na Sibir,vest da Si-En-En beleži ogroman pad gledanosti dovodi do zaključka da su i Ameri skapirali o kakvim se lažima radi.

I sta rekoste, zastave istaknute na kucama!
I ako nesto lose uradis sa zastavom gradjani ti sude!Komsije, poslodavci i ostali.
Mozete li da zamislite sta bi ti ljudi uradili kad bi videli njihovog predsednika uhapsenog sa lisicama na rukama a drze ga i vuku dva strana policajca? Mislim kad tako brinu o zastavi.Tesko bi to podneli. Pa sigurno, to niko osim Srba ne moze da podnese. Samo srpski "vizionari" mogu da vide "korist" od takvog postupka. Pa su to ponovili nekoliko puta al Srbiji nije bolje.

Jako mi se dopao deo u kojem pisac putopisa kaže da Amerikanci rade mnogo, a onda putuju, veoma često tek kad odu u penziju.
Zato što sam se ja radeći u Srbiji upravo vratio s veoma dobrog godišnjeg odmora - kombinacija planine - poseta rodbini - kratak boravak na moru (u CG), koji nije mnogo koštao, a bio je raznovrstan, i bogat doživljajima. Dakle, s prosečnom srpskom platom mogu da imam odmor na američki način.
Jedna od stvari koja mi se najviše dopala na ovom odmoru jeste vožnja putevima koji se manje koriste: bez mnogo automobila, bez kuća, kafana, pumpi, saobraćajne policije, prljavih parkinga ... - čisto uživanje u slobodnoj vožnji solidnim putevima kroz divnu prirodu!

Mrzim Ameriku.
Nikada nisam bio u Americi i ne daj Bože da mi ni vrana kost tamo odnese.
Sve što je ovde opisano - to je Amerika spolja!
To je svakome ko je u osnovnoj školi učio geografiju i istoriju, gledao televiziju, čitao novine ... već prilično dobro poznato
Ali, šta je sa Amerikom iznutra? Kakva je i zašto je takva?
Kako je moguće da nekoliko stotina miliona građana budu toliki politički imbecili? Čime im ispiraju mozak?
Čujte, oni kažu: '... kako smo mi oprostili Japancima...' O, Gospode! Oprostili su Japancima Hirošimu i Nagasaki u kojima su im pobili najmanje po 50.000 samo žena, dece i staraca, u samo dva trena! Verovatno su oprostili i Indijancima, i Vijetnamcima, i Korejancima, i Avganistancima, i Iračanima, i Libijcima, i Srbima ...
Elementarno ljudsko dostojanstvo nalaže da im se za ovo odgovori da Amerikancima nikada ni Bog neće oprostiti za ono što su počinili i što čine svetu?

Svideo mi se članak, pitam se,kako dosad nisam primetio autora

Sve čestitke autoru ovog zanimljivog i poučnog teksta.

Hm, ponekad sam imao utisak da se putnik plašio i da otvori usta u americi (za razgovor, ne za divljenje).
Trebalo je da ih pita da li su nam oprostili bombardovanje '99? Divan narod...

@Bob i Goran iz Rusije
...putnik se plašio da razgovara... Amerikanci ne vole otvoren razgovor niti tolerišu kritiku svoje zemlje. Naročito kad to čini stranac.
Što se mene tiče, da nisam našao ovo mesto u Floridi gde je toplo ja bih se vratio u Srbiju. A da sam u mladim godinama preselio bih se u Rusiju čak i onu u kojoj je Staljin uprvljao (Staljin nije bombardovao našu zemlju. Naprotiv, poslao je svoje mlade ljude da polože svoje živote da bi oslobodili Beograd. Bio sam očevidac kad je ruska artiljerija razbila nemačke divizije u Skeli kod Obrenovca pošto su partizani tu bili poraženi).

Poštovani kolega Ćiriću

Baš mi se dopao vaš putopis. Lepo iskustvo